стална кућа београдске опере и балета
Док је Европом цветала уметност, наша земља је уметнички била успавана. Први почеци неговања позоришне уметности започињу тек средином 19. века, али већ након 100 година могли смо се поредити са онима чија је традиција вековна.
Одлуку о подизању зграде Народног позоришта у Београду донео је кнез Михаило Обреновић 12. маја 1868. године. Градња је одмах започела, али већ 29. маја те исте године, кнез је убијен и са изградњом се стало. Срећом 18. августа изградња се наставља и већ у октобру следеће године Народно позориште је отворено. Зграда је била гигантских размера са 714 седишта, раскошно осветљена и богато декорисана. Прво изведено дело је комад са певањем „Посмртна слава кнеза Михаила” у 3 чина. И остала дела која су се изводила на почетку били су драмски комади и комади са певањем, као једини вид музичке сцене. Није било пколованих певача, већ само музикалних глумаца. Почетком 20. века, без сталног оперског ансамбла, постављају се прве опере: „На уранку” (прва српска опера) 1904. године, „Кавалерија рустикана” 1906. године, „Пајаци” 1907. године, „Трубадур” 1913. године, „Тоска” 1914. године... У извођењу других оперских ансамбала, већ 1910. године у Београду су се по први пут чуле „Аида”, „Кармен”, „Мадам Батерфлај”, „Евгеније Оњегин”... Оснивање Опере, као посебног дела Народног позоришта, десило се тек 1920. године. Убрзо је основан и Балет. Први директор опере био је Станислав Бинички, а први певачи – квартет глумаца. Тек касније се појављују наши први школовани оперски певачи и руски певачи. Отварање Опере је било обележено делом Петра Коњовића „Вилин вео”. 1923. године изводе се и прве балетске представе – „Шехерезада”, „Силфиде”, „Крцко Орашчић”... 1927. године изведен је био први домаћи балет „Лицитарско срце”, хрватског композитора Крешимира Барановића. Долазе гостујући диригенти и извођачи са стране: 1925. године Пјетро Маскањи, који је дириговао „Аидом ” и „Кавалеријом рустиканом”, 1935. године Флодор Шаљапин, који је певао главне улоге у „Дон Кихоту” и „Борису Годуновом”, 1927. године Ана Павлова, чувена балерина... Након Другог светског рата, Београдска опера и Балет доживљавају све већи успон захваљујући Оскару Данону, директору и диригенту, као и многим младим диригентима, редитељима, балетским уметницима, певачима... * Комад са певањем је типично српски облик популаран све до Првог светског рата. |