не ругај се
Ја сам дечко иза цвика што га ћора зову сви Она мала са протезом што се не сме смејати Ја идем сваки дан са сузама у сан. Ја сам клинац ког у игри деца задњег бирају Онај што најспорији је у моме разреду Друг не мораш бити ми, да'л много тражим ти? Кад видиш ме, не ругај се, у болу нема среће знај Богу сви смо једнаки, на крају сви смо анђели. Не ругај се... |
Ја сам просјак на сред пута којим често пролазиш И кад просим да ли макар да сам гладан помислиш Знам ја зашто се наш поглед не сретне. Ја сам рођен другачији, из колица сањам сне Кад показују и буље, правим се да не боли ме Постоји лакши пут да ми покажеш колико је стало ти Кад видиш ме, не ругај се, у болу нема среће знај Богу сви смо једнаки, на крају сви смо анђели. Не ругај се... |
Дебео, мршав, низак, висок. Глув сам, слеп сам.
Хеј, зар нисмо сви?
Хеј, зар нисмо сви?