опера о београду
Да се турском походу на Европу није испречила Србија, границе Османлијског царства сезале би, сматра се, далеко на запад. Европљани 18. века били су тога више него свесни, па су помно пратили све што се дешава у Београду. Победа 1789. године, иако мала и кратка, изузетно их је обрадовала – толико да је била инспирација за писање опере.
Опера је описивала опсаду Београда која се одиграла 1456. године и великој бици, када су хришћани, на челу са Јаношем Хуњадијем и Јованом Капистраном одбранили Београд од турске најезде.
Ова опера звала се „Опсада Београда”. Компоновао је енглески музичар Стивен Сторес / Сториџ (Stephen Storace), који је неколико година боравио у Бечу и тада друговао са Моцартом. Неки сматрају да је композитор италијанског порекла и да се његово презиме изговара Стораче. Опера у три чина је постављена у Лондону 1791. године у Краљевском позоришту и била је веома популарна у британској престоници. Играна је 50 пута, а извођена је и у Њујорку и Даблину.
Како је време пролазило, тако се и ова композиција заборавила. Тек у скорије време, делови њене партитуре пронађени су у једној лондонској антикварници, откупљени су и сада се налазе у Музеју Београда.
Опера је описивала опсаду Београда која се одиграла 1456. године и великој бици, када су хришћани, на челу са Јаношем Хуњадијем и Јованом Капистраном одбранили Београд од турске најезде.
Ова опера звала се „Опсада Београда”. Компоновао је енглески музичар Стивен Сторес / Сториџ (Stephen Storace), који је неколико година боравио у Бечу и тада друговао са Моцартом. Неки сматрају да је композитор италијанског порекла и да се његово презиме изговара Стораче. Опера у три чина је постављена у Лондону 1791. године у Краљевском позоришту и била је веома популарна у британској престоници. Играна је 50 пута, а извођена је и у Њујорку и Даблину.
Како је време пролазило, тако се и ова композиција заборавила. Тек у скорије време, делови њене партитуре пронађени су у једној лондонској антикварници, откупљени су и сада се налазе у Музеју Београда.